Rat koji je administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokrenula protiv Irana prerastao je iz regionalnog sukoba u krizu sa dubokim globalnim posledicama, koje se već osećaju na energetskim tržištima, u međunarodnoj trgovini, finansijskim tokovima i geopolitičkim odnosima između velikih sila. Analitičari upozoravaju da bi produženi sukob mogao da gurne svet ka novom talasu inflacije i ekonomske stagnacije, uz rast rizika od šireg bezbednosnog haosa.
Energetski šok u centru krize
Ključna tačka globalne zabrinutosti jeste Moreuz Ormuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte i značajan deo tečnog prirodnog gasa. Iako Iran formalno nije proglasio potpunu blokadu, napadi na tankere, povlačenje osiguravajućih kuća i vojna eskalacija praktično su paralizovali saobraćaj ovom rutom, što je izazvalo nagli skok cena energenata. Cena nafte je u prvim danima sukoba porasla za više od 15 odsto, dok su gas i gorivo u Evropi i Aziji nastavili da poskupljuju.
Ekonomski analitičari upozoravaju da bi duže zatvaranje Ormuza moglo da dovede do scenarija sličnog naftnim šokovima iz 1970-ih, iako je današnja globalna ekonomija manje zavisna od Bliskog istoka nego ranije. Ipak, i kratkotrajni poremećaji već vrše pritisak na inflaciju i troškove života širom sveta.
Finansijska tržišta i inflacija pod pritiskom
Globalna finansijska tržišta reagovala su padom berzanskih indeksa i rastom volatilnosti. Investitori su se povukli iz rizičnih aktiva, dok su cene zlata i američkih državnih obveznica porasle. Centralne banke, posebno u Evropi i SAD, suočene su sa teškom dilemom: rat povećava inflatorne pritiske, dok istovremeno usporava ekonomski rast.
U Evropi, gde su ekonomije već opterećene visokim cenama energije i slabim rastom, produženi sukob sa Iranom mogao bi da gurne pojedine zemlje na ivicu recesije. Kina, s druge strane, trpi dodatni udar jer gubi pristup relativno jeftinoj iranskoj nafti, što dodatno komplikuje njen ekonomski oporavak.
Geopolitičke posledice i rizik od širenja sukoba
Sukob je dodatno zaoštrio odnose između SAD i niza zemalja globalnog juga, ali i unutar zapadnih saveza. Dok Vašington tvrdi da su udari usmereni na slabljenje iranskih vojnih kapaciteta, mnoge zemlje upozoravaju na presedan koji ovakav rat stvara i na opasnost od širenja sukoba na ceo region Bliskog istoka.
Napadi na infrastrukturu u Zalivu, kao i iranske pretnje ekonomskim ciljevima, povećali su strah od hibridnog rata koji bi uključivao sajber napade, sabotaže i pritiske na globalne lance snabdevanja. Stručnjaci upozoravaju da bi čak i ograničena eskalacija mogla imati nesrazmerno velike posledice po svetsku ekonomiju.
Svet u iščekivanju raspleta
Iako Bela kuća povremeno šalje signale da bi sukob mogao da se završi relativno brzo, tržišta i saveznici ostaju skeptični. Iskustva iz prethodnih ratova na Bliskom istoku pokazuju da se ovakvi konflikti često produžavaju i proizvode nepredvidive posledice, daleko izvan zone direktnih borbi. Za sada je izvesno samo jedno: rat sa Iranom već je prerastao lokalne okvire i postao jedan od ključnih faktora koji će oblikovati globalnu ekonomsku i političku sliku u 2026. godini.
